Mnogi od polaznika naših kurseva https://translationoffice.rs/kursevi-jezika/ žive i rade u Italiji ili imaju partnere ili prijatelje Italijane i interesuju se za italijanske običaje i tradiciju kako bi bili sigurniji u sebe u snašli se na prazničnim okupljanjima. Nedavni razgovori sa polaznicima naših programa italijanskog jezika inspirisali su me da pišem o temi darivanja. Baš sada u vreme lepih i radosnih praznika i znajući da će nekome biti od koristi.
Poreklo darivanja
Običaj darivanja potiče još od Starih Rimljana koji bi 1. januara razmenjivali raskošne osveštane grančice lovora ili imele i drvene figurice u želji da im donesu blagostanje i izobilje. Svečanosti su zapravo bile organizovane u čast boga poljoprivrede, Saturna, takozvane Saturnalije. Ovaj lep običaj darivanja održao se do današnjih dana.
Božić nekada
Božić (il Natale) u Italiji nekada se slavio na jednostavan način. Ljudi bi odlazili na ponoćnu misu koja im je duhovno mnogo značila. Porodice bi unosile u domove jednostavne jasle, uglavnom bez jelke. Poklona je bilo malo, ali su donosili mnogo radosti. Za Božić bi se darivala deca, rođaci i prijatelji.
Božić danas
Porodice se na Božić okupljaju, spremaju bogatu trpezu, igraju se i razmenjuju poklone. Simbol Božića su kolači Panetone Torone i Pandoro. U kuću se unosi i prikaz Hristovog rođenja (il Presepe). Ukrašava se dom, unosi se jelka (l’Albero di Natale) na koju se kače raskošne dekoracije i lampice. Za decu je ovo posebno magičan period koji će pamtiti celog života: deca pišu pismo, ostavljaju čašu mleka i hrane na stolu pre spavanja i konačno odmotavaju poklone koje pronađu ujutru ispod jelke. Čestitke se upićuju rečima: Buon Natale! Buone feste! Auguri!
Za čestitanje Nove godine kaže se: Felice Anno Nuovo ili Buon Capodanno!
Ali ko donosi darove?
Sveti Nikola, Deda Mraz, dete Isus, Sveta Lucija ili Befana? Jedni potiču iz istorije, drugi dolaze iz tradicije. Jedni putuju na konju ili na magarcu, drugi lete na saonicama ili na metli. Međutim, svima njima zajedničko je to da donose radost i osmehe deci unošenjem poklona i slatkiša u dom. Tradicija se razlikuje od regiona do regiona.
Sveti Nikola dolazi na konju sa poklonima
Od Barija do severne Evrope, kult Svetog Nikole veoma je rasprostranjen. U glavnom gradu Apulije, Bariju, Sv. Nikola poštovan je kao zaštitnik i svetac koga priznaje i pravoslavna crkva. Po predanju, Sv. Nikola posvetio se davanju hrane i novca siromašnima i zaštiti mališana, zbog čega je posle smrti proglašen za zaštitnika dece. Na ovim prostorima, rasprostranjena je tradicija prema kojoj sveti Nikola darove donosi u noći između 5. i 6. decembra. Deca mu ostavljaju slamu, šargarepu i šećer da nahrani konja.
Befana dolazi na metli
Befana je starica koja se vezuje za praznik Epifania koji pada 6. januara. U noći između 5. i 6. januara stavlja slatkiše ili ugalj u čarape namenjene deci. Šta će dete pronaći u čarapi zavisi od njegovih zasluga. Ovaj praznik proslavlja se u u Italiji u Rimu, Torinu, Bolonji, Milanu, Firenci i Veneciji. U ostalom delu sveta nije poznat.
Zašto čarape?
Prema jednoj od najpouzdanijih priča, mudraci su na putu za Vitlejem zamolili staricu da pođe sa njima i pokaže im put do malog Isusa. U prvi mah starica je odbila da pođe sa njima. Kada je shvatila da je donela pogrešnu odluku, pripremila je korpu punu slatkiša i krenula u potragu za mudracima, nadajući se da će ih stići. Pokucala bi na svaka vrata u nadi da će ih pronaći i davala bi poklone svakom detetu koje bi srela. Nadala se da će naići na malog Isusa. Od tada Befana putuje svetom, dajući slatkiše kako bi se iskupila. Mališani stavljaju čarape na kamine i cipele ispred kuće kako bi ih starica upotrebila ukoliko joj budu potrebne. Put je dug. U slučaju da ne obuje čarape, Befana ih puni slatkišima.
Zanimljivost: Ugalj nije samo kazna za decu koja nisu zaslužila više: prema tradiciji, početak januara predstavlja vreme obnove. U pojedinim krajevima uobičajeno je da se u znak pozdrava stare godine zapali jedna figurica (otuda verovatno i predstavljanje Befane kao starije žene): pepeo i ugalj su nasleđe ovih obreda prečišćavanja.
Deda Mraz na Badnje veče (la notte della Vigilia) stiže na saonicama sa poklonima
Danas Deda Mraz nekada je zapravo dolazio u vidu Svetog Nikole prema hrišćanskoj tradiciji, koji se na holandskom naziva Sinterklaas, pa otuda Deda Mraz. U anglosaksonskom svetu često je predstavljen kao čovek sa dugom belom bradom u zelenom ogrtaču ukrašenom krznom. Da bi deci uručio poklone, putuje na saonicama sa osam irvasa i spušta se niz dimnjake kuća u noći između 24. i 25. decembra.
Dete Isus donosi darove 24. decembra uveče
Dete Isus – Gesù bambino, donosi poklone u italijanskom regionu Alto Adige. Prema legendi Dete Isus, rođen u noći 25. decembra u Vitlejemu, prikazuje se sa plavom kosom i anđeoskim krilima.
Santa Lucia donosi slatkiše i voće 13. decembra
Sveta Lucija od Sirakuze je hrišćanska mučenica koja je živela u četvrtom veku, koja je umrla za vreme progona cara Dioklecijana. Sećanje na nju obeležava se 13. decembra, na dan koji se pre uvođenja gregorijanskog kalendara poklopio sa zimskom kratkodnevicom. Otuda i izreka “Santa Lucia il giorno più corto che ci sia” – ,,Sveta Lucija najkraći dan“ U nekim delovima severne Italije (Trentino, Bergamo, Breša, dolina reke Po, Verona) upravo Sv. Lucija, na leđima svog magarca donosi deci darove.
Legenda
Prema Veronskoj legendi, u 13. veku organizovana je povorka kako bi se od Svete Lucije, zaštitnice očiju, tražilo da zaustavi epidemiju koja je uglavnom pogađala decu. Da bi privukli mališane da učestvuju, roditelji su obećali da će im svetica dati darove kada se vrate kući. Tako u nekim italijanskim gradovima 12. decembra uveče deca ostavljaju narandže, keksiće, kafu, pola čaše crnog vina i seno za Svetu Luciju i njenog magarca, a kada se probude zateknu slatkiše. Prema tradiciji, međutim, nije dopušteno videti je: onome ko je pogleda, Sv. Lucija će baciti pepeo u oči.
Nadamo se da smo vam ovim postom olakšali snalaženje u prazničnim dešavanjima u Italiji. Bilo da ste simpatizer italijanskog jezika, učenik, student, roditelj studenta koji studira u Italiji, ukoliko živite i radite u Italiji ili imate Italijane kao poslovne partnere, poznavanje prazničnih običaja biće vam od koristi. Svakako ćete ostaviti bolju sliku o sebi, a time i otvoriti mogućnost da ostvarite veći uticaj. Podsećamo da smo uvek tu za vas ukoliko putujete u Italiju i potreban vam je prevod dokumenata ili poslovne dokumentacije na italijanski jezik https://translationoffice.rs/prevodi/.
Biće nam drago da nam se obratite https://translationoffice.rs/kontakt/!
Translation office vam želi srećne praznike!
Serbian 
Italian